2. јул 2008.,
po ceo dan mislim na tebe.... i ne mogu da verujem da vise nece da te bude medju nama....
kako ce mi nedostajati "andrejoooo" ....
uvek cemo te pamtiti i uvek ces biti u nasim srcima...gledaj nas odozgo i cuvaj nas...
(Stefan Milutinović I-1; Forum Gimnazije ''Bora Stanković'')
22:12
1 Comments:
+ Iako nju nisam poznavao ... mogu samo da zamislim kako je njenim drugovima i drugaricama,a cak njenoj najblizoj rodbini... Tog tragicnog dana bio sam prisutan na SB " VREZINA", i nisam mogao da verujem sta se zapravo desilo ..BOG CE JE SACUVATI...NEKA JOJ JE VECNA SLAVA... +
By 
Mladen Mladenovic, at
3. јул 2008. 23:55
Strah da neke osobe više neće biti se uvek u nama probudi kad ta osoba ode. Taj strah se u nama probudio posle vesti u koju niko nije hteo da veruje i u koju još ne verujemo. Niko od nas ne veruje da više neće čuti taj glas i da više neće videti to lice, ali Bog je sigurno hteo da mu najlepše njegovo stvorenje ne bude tako daleko već pored njega.
Andrea uvek ćeš biti u našim srcima i budi sigurna da te niko od nas nikada neće zaboraviti ! ! !
(Pavle Đorđević I-1; Forum Gimnazije ''Bora Stanković'')
21:58
0 Comments:
...Jos ne mogu da verujem da se ovo desilo...Kako sada odjednom da te nema...? Nadam se da si na nekom boljem mestu, i da te Bog cuva sada...uostalom morao je da odvede najlepseg andjela u raj...:(...mnogo mi je zao sto se nismo josh bolje druzili, ali posle 9 godina drugarstva ostavila si veoma jak utisak kao super prijatelj...:( Pazi ti sada na nas odozgo, a Bog ce da pazi na tebe...nedostajaces nam svima........zbogom... :'(
(Stefan Stanković; Forum Gimnazije ''Bora Stankovic'')
21:55
0 Comments:
Ehhhhhhhhh... Andrea, Andrea, da samo znaš koliko mislimo na tebe... I koliko te volimo... Već je prazno bez tebe, a još uvek se čini nestvarnim da si sada visoko iznad nas... Nažalost, ovo more suza te neće povratiti, ali ti si sa nama, uvek bila i OSTAĆEŠ!!!!!Motri na nas, mi se nadamo da ti je tamo gore mnogo bolje nego što je bilo sa nama. Jer, od tog jučerašnjeg trenutka, postala si naš ANĐEO ČUVAR,
voli te tvoja Lena. :'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''(
(Lena Stanković I-1; Forum Gimnazije "Bora Stanković")
20:32
0 Comments:
Andrea zauvek ćemo te voleti i nositi u srcima. I dalje ne možemo da verujemo šta se dogodilo. Proveli smo malo vremena zajedno ali to je bilo dovoljno da vidimo koliko si dobra osoba. Nadamo se i verujemo da si sada na nekom boljem, lepšem mestu , gde nema muka i patnji i da nas posmatraš odozgo. Kako dani prolaze sve smo ti bliže i bliže, i ponovo ćemo se videti.
Bila si previše dobra za ovaj svet da bi ostala na njemu.
(Vuk Stoiljkovic I-1; Forum Gimnazije "Bora Stanković")
20:29
0 Comments:
ANDREJO VOLIMO TE, SA TOBOM SMO I DALJE
Bila si nam draga,
Bila si nam mila,
Bilo je dobro što si se rodila.
Lepa škola osnovna,
8 punih godina.
Onda dođe nama u školu „Borinu“
Ali na samo jednu godinu!
Beše naša najlepša,
Najstarija ćerka vaša,
Družila se s nama
Svakoga dana,
Delili smo sve
Radosti i nevolje.
Voleli smo te
I uvek ćemo ,
Priliči ti velika alea
Uvek ćemo te VOLETI Andrea!
Ostavi nas same,
Da bijemo bitke velike,
Kroz život da se borimo,
Uspehe da stvorimo…
Svi oni idu tebi u čast,
Velika ti duša ko hrast.
Nastavi svoj život
U Carstvu nebeskome,
Na onome višnjem Svetu,
Na nebesu beskonačnome!
Nastavi život svoj,
Al’ nećeš biti sama
Tu će biti naših duša roj,
Tvoja Sećanja u nama!
Počivaj s mirom,
Ne mogu ti ništa više reći .
Jako mi je teško tebe preboleti,
Neka ti je crna zemlja laka!
Ona ista na kojoj si se rodila,
I kratak život prebrodila.
Uvek ćemo s tobom biti,
Naša osećanja ne možemo kriti,
Kako tvoja mama reče,
I ono pored tebe meče,
Svaki rođendan tvoj ćemo proslaviti,
Baš isto kao da si ti sa nama,
Našminkana naša prekrasna dama.
Teško je i čika Zokiju,
Mogu ga zamisliti
Dobar čovek je baš,
Aplaudira ti kad poen daš!
Ko te ne zna žao mu,
Kad vidi sliku plače,
Ko te znao krivo mu što te izgubi ,
Što te srce zaboli jače…
Sad mnogima krivo beše
Što uvenu takav cvetak
Što se na razne načine sada teše,
Da te prebole Andrejo!
Koliko puta si mi rekla ono tvoj čuveno „debilu“,
I kolko puta mi je bilo to interesantno,
Pokušao sam da te snimim, ali nisi htela da mi kažeš,
Sad je moj pokušaj na internetu
Da te svi vide!
Da se uvere koliko je svet izgubio izgubivši te,
Verovatno je bio previše dobar za tebe…
Gledaj nas odozgo,
I mi ćemo tebe odavde.
Čuvaj nas,
Molim te,
Nadam se da ti je sad lepše nego nama ovde,
Kojima nam se Srce cepa na pomen tvog imena,
Nazdravljam tebi u ime naša Andrejo!
U trenutku, dok pišem ovu pesmu,
Ne mogu da zamislim septembar prvi,
Da nas ima manje,
Da nam fali neko,
Kom ću sad da govorim „Andrejooo“…
Ko će da se smeška,
Da karikature crta ,
Mene, Stojka, Đenu,
Ne znam stvarno, misli me guše,
Na ova pitanja odgovora nema,
Jer i tebe nema, kraj nas nisi.
Jedino što hoću je
Ne zaboraviti !
Tebe, tvoj lik i slike ,
Koje kroz glavu mi prolaze,
Hoću da te se večno sećam ,
Da te svi večno pamte.
Bila si sa nama u odeljenju,
I još si!
I uvek ćeš biti!
I uvek ću u sebi govoriti:
“ANDREJOOOOOOOO”!!!
(Miloš Davitković I-1; Forum Gimnazije "Bora Stanković")
20:00
0 Comments:
Forum "In memoriam" na sajtu Gimnazije "Bora Stankovic"
Profil "In memoriam" na sajtu MySpace
Galerija "In memoriam" na sajtu Gimnazije "Bora Stankovic"
